Лечење брата у кућним условима

Гојазан без коморбитета. Другог дана болести у ковид амбуланти је учињен: преглед, снимак плућа, лаб.анализе и ПЦР тест. Потврђена упала плућа базално обострано на рендген снимку. Добија два антибиотика, један ујутру (Pancef 400 mg – 1 капсула дневно, десет дана) и један увече (Haemomicin 500mg – 1 капсула дневно, 4 али пије 5 дана). Од трећег дана болести допуњујем терапију са: витаминима Ц и Д, Cardiopirin od 75mg, пробиотик и Brufen 400 mg за обарање температуре. Петог дана губи чуло мириса и укуса, укључујем алфа-липоинску киселину – 1 тбл. 10 дана ујутру. Ивермектин (0,2 mg x kg TT) укључујем петог, шестог и деветог дана болести (са закашњењем). Десетог дана болести преглед пулмолога и први скенер плућа, потврђује сада обострана упалу оба плућна крила и свих пет режњева скоро равномерно, скенер скор 11/25. Аускулататорни налаз базално позитиван. Укључује се кортико-терапија у трајању од 10 дана (6 mg/ml Dexason amp. i.m.) и 29 дана Fraxiparine s.c. 0,6 ml. Значајно побољшање општег стања 12-ог дана болести, када је без температуре и ноћних апнеа. Од неуро испада – утрнулост леве половине главе неклико дана и нестала. Других тегоба нема. контролни скенер плућа 20 дана после првог.
Током периода од 3-ег дана болести и нарадних 20 дана, праћени су параметри: сатурација, пулс, и температура, на три сата, а притисак повремено. Иако су сви параметри осим температуре били у границама нормале, осим понекад повећног пулса, евидентан развој болести са погоршањем општег стања и ноћним апнеама, могао се закључити 9-ог дана болести, када је сатурација била 93 готово целог дана, као и отежано дисање. После кортико-терапије, долази до обилног знојења и значајног побољшања дисања и субјективног осећаја да више нема болести, сан у континуитету, побољшање апетита. Замарање наредна два месеца.
Учињен кардио-преглед, након 40 дана од почетка болести, односно 28 дана од последње повишене температуре. Укључен Nebilet 5 mg 1 тбл. дневно, мерење крвног притиска три пута дневно 2 месеца. Лаб-налази у скалду са развојем болести, Д-димер током целе болести у границама нормале, а повишен на крају болести. Брат сада уредног налаза на плућима и срцу.

Предлог: Праћење параметара (сатурација, пулс и температура, на три сата) сматрам неопходним. Сви параметри осим температуре су били у границама нормале, али у паду, повећан пулса и отежано дисање, са температуром не већом од 38,5, су указали на евидентан развој болести и погоршање општег стања уз присутне ноћне апнее, тако да је 9-ог дана болести сатурација била 93 готово целог дана.
Увођење ивермектина на почетку болести (код брата је био викенд и касна набавка лека) и правовремено укључење кортико-терапије, су од великог значаја за бржи опоравак. Није коришћна терапија кисеоником. После кортико-терапије следи обилно знојење и зачајно побољшање дисања, баз прекида сна и без ноћних апнеа. Побољшање апетита и континуирани сан од 12-ог дана болести. Замарање је трајало наредна два месеца. Учињен кардио-преглед, налаз уредан, прописана терапија не може се повезати са самом болести, јер крвни притисак није контролисан пре болести. Психичко стање очувано. Научен да контролише ноћне апнее, тако да панике није било. Обучен за самосталну примену анти-коагулантне терапијe (Fraxiparine) поткожно у зону стомака (наизменично десно-лево).
Неопходно искуство у процени параметара.
Извор познат Алијанси за здравље.

Изборник