Otvoreno pismo nobelovca L Montanja

Gospodine predsedniče, gospodo sudije Vrhovnog suda države Izrael,

Ovo pismo podržava peticiju za suspenziju vakcinacije protiv COVID-19, predstavljenu Vam od strane gospode Jativa i Selimana.

Ja sam Luk Montanje, doktor medicine, profesor emeritus instituta Paster u Parizu, direktor istraživanja emeritus u CNRS, dobitnik Nobelove nagrade za fiziologiju ili medicinu za otkriće virusa AIDS-a. Ja sam ekspert u virusologiji koji je posvetio veliki deo svojih istraživanja RNK virusima, naročito encefalomiokarditisu kod miševa, rouz-sarkoma virusu i virusima HIV-1 i HIV-2. Značajan trud je posvećen vakcinaciji protiv novog korona virusa, COVID-19, odgovornog za globalnu pandemiju, pogotovo u državi Izrael, gde je organizovana masivna vakcinacija populacije; do danas, 49% izraelske populacije je primilo dve doze Fajzerove vakcine.

Prvo bih voleo da naglasim da su ove vakcine nove. Nekonvencionalne vakcine, čija je genetska informacija nošena od strane DNK ili viralnog neaktiviranog RNK i proteina virusa su korišćeni da stvore antitela vakcine. U nekim slučajevima, virus ostaje živ, ali je atenuisan zbog uzastopnih prolazaka invitro. U slučaju takozvanih messenger RNK vakcina, ove vakcine su stvorene od aktivnog dela virusnog RNK, koja će biti injicirana u osobu koja će se vakcinisati. Stoga su ćelije primaoca te koje će stvoriti proteine vakcine, od koda injiciranog RNK. Odmah možemo videti da ovaj krajnji korak zavisi od fiziologije primaoca.

Voleo bih da rezimiram potencijalne opasnosti takve vakcine u politici masivne vakcinacije:

  1. Kratkoročne nuspojave; ovo nisu lokalne normalne reakcije u bilo kojoj vakcinaciji, ali ozbiljne reakcije koje kompromituju život primaoca; anafilaktički šok, povezan s komponentom mešavine vakcina, ili teške alergijske ili autoimune reakcije koje mogu ići sve do ćelijske aplazije.
  2. Nedostatak zaštite od vakcine:

a. Indukcija prilagođavajućih antitela; antitela koja su indukovana ne neutrališu virusnu infekciju,već suprotno – prilagođavaju joj se u zavisnosti od primaoca; primalac je možda već došao u kontakt s virusom asimptomatski. Nizak nivo prirodno indukovanih antitela mogao bi se takmičiti sa antitelima koje vakcina indukuje.

b. Proizvodnja antitela indukovanih vakcinacijom u populaciji već uveliko izloženoj virusu dovešće do selekcije varijanti otpornih na ova antitela. Ove varijante mogle bi biti virulentnije ili imati bolju transmisivnost. To upravo sada vidimo. Beskrajna trka virus-vakcina mogla bi rezultirati u večitoj prednosti virusa.

  1. Dugoročni efekti; nasuprot izjavama proizvođača m-RNK vakcina, postoji rizik integracije viralnog RNK u ljudski genom. Naravno, svaka od naših ćelija ima endogene retroviruse koji imaju sposobnost da reverzno prepišu ovaj RNK u DNK. Iako je ovo retka pojava, ne možemo isključiti mogućnost njihovog prelaska u DNK germinativnih ćelija i njihovo prenošenje na buduće generacije. Gledajući u nepredvidivu budućnost, bolje je suzdržavati se.

Luk Montanje

Изборник